Kad poželim da te imam,
kad mi se učine koraci tvoji
kako odzvanjaju niz kaldrmu,
stope tvoje
na kućnom pragu da se skrase
ja te zovnem čežnjom u srcu utkanu
i trgam lati mirisne ruže
bacajući tamo
gdje će tvoja noga stati..
Ooo,čuješ li usplahireno srce,
osjetiš li dušu kako se preliva
od jarkih boja nade
Vjetar se joguni u mojoj glavi
misli mi kida u sitan prah
i prestajem da budem oblika čvrstog
već kao prah vijem se u visine
da pokupim prah mirisa tvog
razasutog u prostoru kojim vječito putuješ
da do mene stigneš,
a nikako ne stižeš..
Tek jutrom mirišem te,
na uvehloj ruži
tamo te ima razasutog
u krhotinama tvoje duše,
lomiš me i kidaš,
uvlačiš pod kožu
i tamo se skrasiš
i traješ i traješ...-
copyright-a "©"
Biha M.M.
Nema komentara:
Objavi komentar