KOMADIĆ SRCA TI DUGUJEM

Čuješ li,
U lavirintu sopstvene nemoći
Ljubav
izgovaram uzalud
Ne dotiče te vapaj
ni ubrzani otkucaji
mojih damara....

Ćutiš,
Čak ni uzdah se ne čuje,
dok ja kroz zamagljene prozore
mogućnost tražim
u zvijezdi padalici
koja pada u more
beznađa...

Vidiš li,
Skupljam komadiće srca
po poljima izgubljenog vremena,
a vrijeme je da pođem..

Uzmi,
zbog nekih starih vremena
dugujem ti jedan djelić srca
dušu da nahraniš svoju
kad gladan ljubavi
jednom budeš...Biha M.M.